Overa dokumenata za Singapur

Ako želite da se zaposlite ili školujete u Singapuru potrebna Vam je overa dokumenata za inostranstvo odn. potpuna legalizacija dokumenata. Između Srbije i Singapura, u kojoj će se upotrebiti javna isprava, ne postoji potvrđen međunarodni ugovor o oslobađanju određenih javnih isprava od bilo kakve legalizacije; niti isprave izdate u Srbiji, po osnovu faktičke uzajamnosti, podležu legalizaciji za upotrebu u Singapuru, kao i isprave te države za upotrebu u Srbiji.

Brzo i jednostavno ćemo za Vas uraditi overu dokumenata za inostranstvo, bez čekanja u redovima.

Singapur, ili zvanično Republika Singapur (malajs. Republik Singapura, kin. 新加坡, engl. Republic of Singapore, tam. சிங்கப்பூர் குடியரசு), ostrvska je grad-država u jugoistočnoj Aziji na jugu Malajskog poluostrva, na vrhu Malakejskog poluostrva. Nalazi se na 137 km severno od ekvatora, južno od maležanske države Džohor i severno od Indonezije. Sa svojih 710 km², to je jedna od nekoliko preostalih gradova–država na svetu i najmanja država u Jugoistočnoj Aziji. Takođe ga radi njegovog strateški važnog položaja zovu „Azijski Gibraltar”, a Singa pura znači „lavlji grad”.

Službeni jezici: malajski, kineski, engleski i tamilski. Valuta je singapurski dolar.

Singapur

Teritoriju države Singapur čine 63 ostrva, uključujući i glavno ostrvo Singapur. Postoje dve napravljene konekcije sa Džohorom u Maleziji — nasip Džohor–Singapur na severu, i most Malezija–Singapur na zapadu. Ostrva Jurong, Pulau Tekong, Pulau Ubin i Sentosa su najveća od mnogih manjih ostrva. Najviša prirodna tačka u Singapuru je Bukit Tima brdo sa svojih 166 m.

Singapur

Prema sistemu Kepenove klasifikacije klime, Singapur ima tropsku klimu bez razlike u sezonama. Njegovu klimu karakteriše istovetna temperatura i pritisak, visoka vlažnost vazduha, i obilne kiše. Temperatura se kreće od 22 °C do 34 °C. u proseku relativna vlažnost je oko 90% izjutra i 60% posle podne. Najviša i najniža zabeležena temperatura su 18,5 °C i 37,8 °C.

Singapur ima visoko razvijenu privredu, koja se istorijski posmatrano bazirana na bescarinskoj trgovini. Pored Hongkonga, Južne Koreje i Tajvana, Singapur je jedan od Četiri Azijska Tigra. Privreda se zavisi od izvoza prerađenih uvoznih proizvoda.

Proizvodnja je prilično raznolika i čine je elektronska industrija, prerada nafte, hemijska industrija, mašinska industrija i biohemijska proizvodnja.

Singapur je malo ostrvo sa visokom gustinom naseljensti, stoga postoji potreba da se ograniči broj vozila u privatnom vlasništvu na putevima. Kupci automobila moraju da plate carinu u visini od jedne i po tržišne cene automobila i da se nadmeću na aukciji za Singapursku saobraćajnu dozvolu.

Etnička šarolikost Indonezije je doprinela visokom stepenu kulturne raznovrsnosti ovog podneblja. Na razvoj ovdašnje kulture veliki uticaj su imali budizam, hinduizam, islam, kao i razni oblici paganizma. Takođe, strani osvajači Indusi, Kinezi, Arapi i Evropljani su dali značajan kulturni doprinos indonežanskom arhipelagu.

Engleski je prvi jezik koji polovina dece uči do predškolskog doba i glavni je jezik za školovanje u osnovnoj školi, ali se uče i maternji jezici.

Singapur ima efikasan zdravstveni sistem, iako su izdvajanja za zdravstvo relativno niska za razvijenu zemlju. Bez prirodnih slatkovodnih reka i jezera, glavni domaći izvor vodosnabdevanja u Singapuru je kišnica, koja se sakuplja u rezervoarima ili kolektorima. Oko polovine singapurske vode dolazi od kiše sakupljene u tim rezervoarima, dok većina ostale vode dolazi iz Malezije. Dve zemlje duže vremena vode spor oko sporazuma koji je potpisan tokom kolonijalnog doba a odnosi se na korišćenje vode. Istorijski posmatrano, za polovinu potrošnje vode Singapur se uvek oslanjao na uvoz iz Malezije. Međutim, dva sporazuma o vodi po kojima je Singapur bio snabdevan ističu 2011. i 2061. godine i dve države su u sporu oko cene vode.

Podaci i tekst preuzeti sa sajta Wikipedia