Overa dokumenata za Palestinu
Ako želite da se zaposlite ili školujete u Palestini potrebna Vam je overa dokumenata za inostranstvo odn. potpuna legalizacija dokumenata. Između Srbije i Palestine, u kojoj će se upotrebiti javna isprava, ne postoji potvrđen međunarodni ugovor o oslobađanju određenih javnih isprava od bilo kakve legalizacije; niti isprave izdate u Srbiji, po osnovu faktičke uzajamnosti, podležu legalizaciji za upotrebu u Palestini, kao i isprave te države za upotrebu u Srbiji.
Brzo i jednostavno ćemo za Vas uraditi overu dokumenata za inostranstvo, bez čekanja u redovima.
Palestina (arap. فلسطين [Filasṭīn]), zvanično Država Palestina (arap. دولة فلسطين [Dawlat Filasṭīn]), delimično je priznata država na Bliskom istoku. Službeno je nastala unilateralnim usvajanjem deklaracije o nezavisnosti koju su 15. novembra 1988. u egzilu u Alžiru donele Palestinska oslobodilačka organizacija i Nacionalno veće Palestine. Međunarodno-pravni status priznat joj je 29. novembra 2012. nakon glasanja u Generalnoj skupštini OUN, kada je Palestini dodeljen status države posmatrača u Ujedinjenim nacijama (sa 138 glasova za, 9 protiv i 41 uzdržanih). Članica je Arapske lige, Organizacije islamske konferencije, G77, Međunarodnog olimpijskog komiteta i drugih međunarodnih organizacija.
Palestina se sastoji iz dve odvojene teritorijalne celine - Pojasa Gaze i Zapadne obale. Ova dva dela Palestine razdvaja teritorija Izraela. Palestina se graniči sa Izraelom, Egiptom i Jordanom.
Glavni grad je Jerusalem (zvanično), a Ramala (defakto). Službeni jezik je arapski.
Ime Palestina potiče od imena naroda Filistinci, koji su se oko 1175. godine stare ere naselili u mediteransku oblast Hanan. Asirski tekstovi iz 8. veka p. n. e. nazivaju oblast današnjeg pojasa Gaze, „Pilaštu“. Grčki istoričar Herodot (5. vek p. n. e.) označavao je oblast uz obalu između Fenikije i Gaze „distrikt Sirije nazvan Palestina“. Grčka reč Palaistine, u latinskom je postala Palaestina.
Oblast uz obalu Mediterana karakteriše mediteranska klima i plodno zemljište.
Brdska oblast zapadno od reke Jordan je plodnija na severu, gde nema visokih planina, nego na jugu, gde planine zaustaljaju vlažne vazdušne mase. U biblijska vremena, severna brda su bila pod šumama, dok su danas poljoprivredna oblast. Dolina reke Jordan je poljoprivredna regija, dok je okolina Mrtvog mora lišena većine biljnog života usled visokog sadržaja soli. Istočno od reke Jordan, klima je polupustinjska i pustinjska, gde postoje samo sezonski vodeni tokovi.
Uzgajane su koze, krave i ovce koje su davale mleko, vunu, dlaku i kožu. Njihovo meso se koristilo u ishrani. Teritorija na kojoj je bilo najpogodnije čuvati goveda je brdoviti deo severne Galileje. Bikovi iz Vasana, plodne oblasti istočno od Galileje bili su na glasu zbog svoje snage. Pored goveda car Solomon je u dnevnim nabavkama pribavljao jelene, divokoze, srne i birne ptice. U starom Hananu svinje, zečevi i kamile su smatrani „prljavim” životinjama i nisu se koristile u ishrani.
Palestina je dom 113 vrsta sisara, 348 vrsta ptica i 68 vrsta riba. Ima 4.700 vrsta insekata, od toga je dve hiljade vrsta tvrdokrilaca i hiljadu vrsta leptira. U starom Hananu je bilo mnogo „nečistih” ptica koje se nisu koristile u ishrani, dok su neke vrste insekata bile „čiste” i bilo je dozvoljeno da se jedu, npr. Jovan Krstitelj je u ishrani koristio skakavce.
Iako je od strane UN-a priznata za suverenu državu, Palestina samo delimično kontroliše svoju teritoriju, a postoje i dve suprotstavljene palestinske vlade. Pojasom Gaze, koji u potpunosti kontrolišu Palestinci, upravlja palestinska vlada organizacije Hamas, dok Zapadnom Obalom, koja je i dalje pod okupacijom Izraela, upravlja palestinska vlada organizacije Fatah.
Podaci i tekst preuzeti sa sajta Wikipedia