Overa dokumenata za Liban
Ako želite da se zaposlite ili školujete u Libanu potrebna Vam je overa dokumenata za inostranstvo odn. potpuna legalizacija dokumenata. Između Srbije i Libana, u kojoj će se upotrebiti javna isprava, ne postoji potvrđen međunarodni ugovor o oslobađanju određenih javnih isprava od bilo kakve legalizacije; niti isprave izdate u Srbiji, po osnovu faktičke uzajamnosti, podležu legalizaciji za upotrebu u Libanu, kao i isprave te države za upotrebu u Srbiji.
Brzo i jednostavno ćemo za Vas uraditi overu dokumenata za inostranstvo, bez čekanja u redovima.
Liban (arap. لبنان, franc. Liban), zvanično Libanska Republika (arap. الجمهورية اللبنانية, franc. La République Libanaise), je mala, pretežno planinska država na Bliskom istoku, na istočnoj obali Mediterana. Graniči se sa Sirijom na severu i istoku, i Izraelom na jugu. Zastava Libana prikazuje drvo kedra u zelenoj boji na beloj pozadini i dvema horizontalnim crvenim linijama, na vrhu i dnu zastave.
Naziv Liban potiče iz aramejske reči laban, što znači belo, kao referenca na planinu Liban koja je uvek prekrivena snegom. Zemlja Bliskog istoka, Liban je oivičen na zapadu Mediteranom. Dužina libanske obale je 225 km. Površina zemlje je 10452 km², od kojih je 10230 km² kopno.
Glavni grad je Bejrut. Valuta Libanska funta, a službeni jezici su arapski i francuski.
Liban se graniči sa Sirijom na 375 km dugačkoj granici na severu i istoku, a sa Izraelom na jugu u dužini od 79 km. Granicu sa Izraelom su UN definisale kao važeću, osim male teritorije farme Šeba koja se nalazi na Golanskoj visoravni.
Liban se deli u četiri fizičko-geografska regiona: primorska ravnica, planina Liban, dolina reke Bekaa i Antilibanske planine. Na istoku je oivičen afričko-sirijskom depresijom. Usku i isprekidanu priobalnu ravnicu formirali su morski sedimenti i rečni nanosi (aluvijum). Plodno tle se smenjuje sa područjima peskovitih uvala i kamenitih plaža. Planina Liban se oštro uzdiže paralelno mediteranskoj obali i stvara lanac gora od krečnjaka i peščara koji se proteže skoro celom dužinom zemlje.
Najvažnija reka Libana je 145 km duga reka Litani. Ona izvire u dolini Bekaa zapadno od Baalbeka, a uliva se u Sredozemno more severno od Tir.
Glavne privredne grane Libana su turizam i finansijske usluge. Postoji jak potencijal za uzgajanje voća i vinove loze. Seoska poljoprivredna proizvodnja je veoma efikasna u čemu Liban prednjači među arapskim zemljama.
Stanovništvo Libana je sastavljeno od mešavine različitih etničkih grupa i religija - muslimana (šiiti i suniti), hrišćana (maroniti, rimokatolici, pravoslavci, Asirijanci, Kopti) i drugih manjina (Druzi i Alaviti). Postoji jako mala grupa Jevreja, koji uglavnom žive u istočnom delu Bejruta. Takođe i jako mali broj Kurda (manje od 1% sveukupnog stanovništva) živi u Libanu. Oko 15 miliona ljudi libanskog porekla živi širom sveta, uglavnom hrišćana i Druza.
Liban je uvek bio tačka sudara civilizacija, tako da nije ni čudo da ovako mala zemlja poseduje tako raznoliku i bogatu kulturu. Libanska raznolikost u pogledu etničke pripadnosti i religije je dala libanskoj kuhinji naročito šarenilo. Bejrut ima veoma bogatu urbanu kulturu, sa brojnim festivalima i velikim brojem muzeja, pozorišta, galerija, modnih revija, koncerata, itd. Libansko društvo je visoko obrazovano i moderno, i može da se poredi sa evropskim društvima. Liban, a naročito Bejrut, je postao centar arapskog sveta.
Liban je i mesto gde nekoliko prestižnih univerziteta imaju svoje ogranke, kao što su Američki Univerzitet u Bejrutu i Univerzitet Balamand, kao i brojne ustanove visokog obrazovanja. Jedan od libanskih pisaca koji je preveden i na srpski je Amin Maluf.
Podaci i tekst preuzeti sa sajta Wikipedia